RSS novosti | zanimljivosti | mailing lista

U ZMAJEVOM GNEZDU

Tamo gde živi Ala željinska

U godini u kojoj Kinezi slave godinu Zmaja, mi smo se uputili, po ko zna koji put u „zmajevo gnezdo“, mesto gde je po legendi živela Ala željinska (mada možda još uvek se krije po šumama i pećinama ove prelepe planine). Retko ko od župljana ne zna za župsku legendu o Ali željinskoj, zmaju koji je živeo medju čuka Željina i sa vrha čuvao vinorodnu Župu. Za one koji nisu čuli o Ali sa Željina mogu pročitati ovde.

Po kineskom horoskopu zmaj je predstavljen osnovnim osobinama: energija, snaga, napredak. Tako bi se ukratko mogla opisati i naša novogodišnja avantura. Sa energijom prekrasnog sunčanog dana, uz snagu preko 25 planinara, ekspediciji nije bilo teško da bez ikakvih problema napreduje ka vrhu Željina.

Ovogodišnji uspon biće upamćen po, do sada, najvećem broju učesnika, al i po najčistijem i najdaljem pogledu. Na vrh Željina 2. Januara 2012 godine popelo se 26 zaljubljenika ove čarobne planine. Svi koji su taj dan odlučili da krenu put vrha Željina imali su priliku, al i privilegiju da uživaju u pogledu na najveće vrhove Srbije i Crne Gore.

Za ovoliku brojnost zaslužni su i naši prijatelji iz planinarskog društva “Ljukten” iz Trstenika koji su stigli u Ploču malo pre nas. Zbog našeg malog kašnjenja, odmah nakon pozdravljenja sa ocem Ivanom kod pločke crkve, požurili smo uz jovančevićki potok kako bi sustigli prijatelje iz Trstenika. Fiću i deo ekipe smo sustigli (tačnije, sačekali su nas) u Smrečju kod Šumske kuće.

Vremenski uslovi, društvo, sneg, učinili su da dan bude blizu savršenstva, tako da nam je uobičajno teži deo puta od Smrečja do vrha učinio lakim i sa puno uživanja. Kako lepo vreme daje dodatne motive, može se zaključiti i iz činjenice da su se do vrha popele svih 6-7 devojaka koje su krenule sa nama, što nije bio slučaj ranijih godina.

Nakon izlaska iz šume izmedju dveju čuka odmah su mogli da se uoče vrhovi planina koje se nalaze jugoistočno od Željina. Ali pravi pogled, u punoj sjaju nas je dočekao na samom vrhu, totalna “HD rezolucija”. Kamo god da se okrenemo nailazimo na lepote Srbije, ali i na lepote prekograničnih vrhova Pored standardnih lepota Kopaonika, Jastrepca, Stolova, Rtnja, ove godine nam se, zbog fantastičnih vremenskih uslova, otkrili i prelepi horizonti Stare Planine na jugoistoku, kao i vrhovi Komova na zapadu.

Na 67 stepenu azimuta, izdizale su se piramide našeg starog “prijatelja” Rtnja. Skoro pri svakom usponu, kad je vedro, kupole vrhova Rtnja su se mogle videti kako izviru na istoku, ali ne tako jasno kao tog 2. januara.

Pojava Rtnja i Jastrepca na horizontu istoka nije nas začudila koliko snežni vrhovi na jugoistoku (96 stepen azimuta ). Visoko iznad svih, na samoj granici sa Bugarskom izdizao se Midžor, najviši vrh Stare Planine. Planine koji neki žele da unište pretvarajući je u “Novi Kopaonik”. Neopisivi je osećaj kad sa jednog tako divno mesta možeš videti planinske vrhove udaljene skoro 150 kilometara vazdušnom linijom, tačnije 146 km koliko je udaljen Midžor od vrha Željina.

Nešto kraća udaljenost nas je delila od Komova koji su se vidno isticali na zapadu (na 227 stepeni azimuta). Tok dana se sa Rogavačke čuke mogao videti i Durmitor, ali ne tako jasno i markantno kao Komovi na Prokletijama.

Naš pogled su naravno sekli i prve “komšije” Kopaonik, Stolovi, Goč, al i Golija na zapadu, kao i Trem, najviši vrh Suve Planine.

Na kraju ne čudi što je jedna takva mitska životinja kao što je ala, odabrala baš Željin za svoju legednu rezidenciju, jer sa ove planine se pruža divan pogled na Župu, ali i na dobar deo Srbije.

Da sam ja ala, baš bi ovde žive, sa svi obavezama i povlasticama koja nosi titular zaštitnika Župe i njenih vinograda.

pripremio:sipac

Eko klub Željin - Aleksandrovac, 2005-2013. godine
poslednja izmena 19.02.2016.