RSS novosti | zanimljivosti | mailing lista

Novogodišnji uspon na Željin

Da se odmah razumemo, mi nismo imali mogućnosti (čitaj sponzore) da idemo na Čukatku, Kamčatku ili na neku drugu avanturističku destinaciju. Ali zato smo ponovo išli na Željin, koji nimalo ne oskudeva avanturizmom u odnosu na već pomenute destinacije. Uvek se avantura svodi na nešto što je daleko i manje dostupno, zbog bilo kog razloga (finansije, daljina, vize...). Nasuprot tome, MI spadamo u onu vrstu avanturista koji u istraživanje planete kreću iz "svog dvorišta".

Tako smo, po već poznatom planu (i programu), krenuli na naše kratko i uzbudljivo putovanje, u četvrtak 29.12. 2005. ujutru, redovnom linijom za Jošaničku Banju. Vožnja lokalnim busom krivinama i vijaduktima planinskog dela Župe je samo po sebi avantura, ali nama se mnogo svidela. Taj "lokalac" je na našu polaznu tačku (Karaula oko 1000 m.n.v.) pristigao, da ne kažem iskočio, oko 9 časova, i mi smo odmah (naravno posle slikanja) krenuli ka šumskoj kući, naem "baznom logoru".

U početaku ove etape nam se činilo da će put biti lakši, ali nas je sneg svojom dubinom, vrlo brzo razuverio i najavio veoma uzbudljiv uspon. Nakon dva sata hoda smo pristigli na mesto koje je označavalo kraj prvog dela uspona. Moram priznati da nas je odmor do 12 sati okrepio, a "bubnjara" u šumskoj kući, osušila i zagrejala.

Posle toga, krenuli smo ka vrhu, tj. našem glavnom cilju ovog putovanja. Put ka jednom od dva Željinova vrha (Pločka i Rogavačka čuka) bi se u tri reči mogao opisati: mokar, zahtevan i prelep. Sneg, koji je na pojedinim mestima dostizao i pola metra visine, nam je otežavao put ali i "krepio" dušu svojom lepotom, koju smo pokušali preneti na fotke koje su pred vama:

Vremenski uslovi oji su nas pratili do samog vrha bili su fantastični. Takav sunčan dan mogli smo samo da poželimo. Na sam vrh (Rogavačka čuka 1785 m.n.v.) smo pristigli oko 14h, a tamo nas je dočekao prav i suncem obasjan pogled. I pored takve lepote, zadržali smo se 15-ak minuta, što zbog vetra, ali i zbog mokre nam odeće.

Pri usponu smo mislili da će nam silazak biti olakšan zbog već napravljene prtine. Da smo pogrešili u svojoj pretpostavci uverili smo se već nakon desetak minuta spusta, i to naravno, na mestima gde je sneg bio najdublji. Uprkos malim poteškoćama, uspeli smo se spustiti do šumske kuće pre mraka, i spremiti drva za noć koja je sledila. Kada smo sve spremili i vatru potpalili, bilo je krajnje vreme da skinemo svu mokru odeću sa sebe (ove su fotke cenzurisane). Druženje uz vatru, sa večerom i dobrim vinom trajalo je sve dok je i poslednji plamičak sveće obasjavao tu tamnu ali toplu, prostoriju. Posle toga smo svi lagano utonuli u "zimski" san na postelji od sena, ušuškani u tople vreće.

Posle buđenja i umivanja na česmi, koja je uspela da se otkravi u toku jutra, sledio je kiseo kupus i grejana rakija, idealan doručak za ovakvo mesto.

Bez mnogo zadržavanja krenuli smo nazad, ali ne istim putem, već prošlogodišnjom maršrutom, preko Bondžića i Pleša gde smo "uhvatili" bus za Aleksandrovac.

Na kraju mogu reći samo, da ovo putušestvije bilo pravo okrepljenje za naša, urbanim životom, skrhana tela. Da smo potvrdili svoju tvrdnju, da je Željin planina puna avanturizma, dokaz je i mnoštvo tragova divljih ivotinja na koje smo nailazili, od zečeva preko divljih svinja i naravno vuka.

Do sledećeg druženja veliki pozdrav od planinarske ekipe "Eko klub Željin", sa nadom da će nas sledeće godine biti još više. Mi sigurno idemo opet.

pripremio:sipac

Eko klub Željin - Aleksandrovac, 2005-2013. godine
poslednja izmena 08.02.2012.