RSS novosti | zanimljivosti | mailing lista

Novogodišnji uspon na Željin 2011
4 + 1

Otprilike već sedam godina članovi i prijatelji Eko kluba Željin, oko Nove godine se okupljaju i pentraju po snežnim padinama Željina. Slobodno možemo reći da je uspon postao tradicionalan, bar za nas.

Prošle godine po prvi put na vrh Željina je krenula mešovita žensko-muška ekipa, ali nažalost čast da osvaje vrh Željina pripala je samo muškim članovima. Ove godine situacija je bila malo drugačija, vrh su osvojili svi koji su tog januarskog jutra krenuli, a među njima i jedna dama (znam da joj se neće svideti ovaj epitet).

Izjutra 3. janura leta Gospodnjeg 2011. ekipa u formaciji 4+1 je krenula ka selu Ploča kako bi odatle pošli put vrha.

Vozilo smo ostavili u blizini pločke crkve. Uspon je tekao brže nego što smo planirali, pretpostavljam da muški članovi nismu smeli da usporavaju i da se žale na umor, zbog prisustva lakonogog napadača našeg tima. Tako da smo put od Marinkovićkog potoka do vrha Željina prešli za malo više od dva sata, naravno bez nekog većeg zaustavljanja.

Vremenski uslovi tokom uspona su bili relativno dobri, ne preterano hladno, ali sa stalnim snegom. Kako je to opisao Rale, sneg nije padao već je lebdeo u vazduhu.

Malo veće probleme smo naravno imali na vrhu koji je bio u oblacima, a naleti nimalo prijatnog vetra su povećavali subjektivan osećaj hladnoće. Čast da prva kroči na vrh zaleđenog Željina dobila je kapiten ove ekipe Ana Kostić, gde je i zvanično postala prva članica Eko kluba Željin i PASK Željin kojoj je to uspelo u zimskim uslovima. Mada koliko mi znamo, verovatno je i prva ženska osoba uopšte koja je uspentrala zimski vrh Željina. Koristim priliku da joj ispred Eko kluba Željin i PASK Željin, čestitam.

Povratak do šumske kuće je traja znatno kraće, jer visina snežnog prekrivača je bila taman toliko duboka na nam amortizuje korake niz strm teren. Usledilo je kratko zadržavanje u šumskoj kući radi doručka. (Čaki bi verovatno iskoristio priliku da se tašti Nadi zahvali na doprinosu našem skromnom doručku u vidu pržene ribe, a tastu na očišćenom belom luku).

Uspon smo završili uz čaj, kafu i veoma prijatan razgovor u crkvenoj kući kod PNP Ivana . Eto, tako se završio još jedan novogodišnji uspon. Nadamo se, ali stvarno se nadamo, da će sledeće godine biti više i ženskih, ali i ostalih ljubitelja planine Željin.

Pored Ane i Čakija, čast da se ponovo popnu na vrh Željina imali su još: Rale, Đuka i Sipac.

Planine su za vrline, a more je za greh. Duško Radović

pripremio:sipac

Eko klub Željin - Aleksandrovac, 2005-2013. godine
poslednja izmena 19.02.2016.