RSS novosti | zanimljivosti | mailing lista

Želja jača od snežne oluje

Svet je jedna dinamična pojava, neprestano se kreće, okreće i menja. Neke pojave primećujemo, jer su sveprisutne, ali postoje i tako divne stvari koje naša čula ponekad ne registruju, a čine naš život potpunijim. Kroz naše živote prepliću se priče koje govore o vernosti, strpljenu, upornosti ili drugim sličnim osobinama koje nas motivišu, ohrabruju i usrećuju. Takve priče su obično pisane nekim nevidljivim iskrenim jezikom i a čitaju se čistog srca bez maske na licu.

Priča o ovogodišnjem usponu na Željin je priča o upornosti i veri u sebe, o tome kako je lako stići do cilja ako to zaista i želiš.

Novogodišnji uspon 2013

Svaki pohod ka vrhu planine, bila ona Željin ili neka druga, je izazov koji u nama budi samo najbolje. Doživljaj uspeha nikada nije isti, a osećaj koji nas ispunjava na samom vrhu podseća nas da se trud uvek isplati. Ljubav, strpljenje i upornost su osobina koje se nalaze u srcu naše želje da pratimo svoje snove i uvek idemo napred, ka vrhu. Zato želim da ovaj tekst posvetim najmlađim članovima naše ekspedicije koji su pobedili sopstvene poteškoće i prepreke, prateći svoje želje i snove do samog vrha Željina. Nije ih pokolobao dubok sneg, ali ni snežna oluja koja je besnila na samom vrhu, preteći tako da oduva i mnogo snažnije i starije planinare. Čast da ponesu titulu Hrabra princeza i Neustrašivi princ imali su naši mali drugari Jovana i Janko.

Iako je ove godine uspon bio težak i za iskusnije planinare, Jovana i Janko ni u kom trenutku nisu želeli da odustanu, čak šta više, odbijali su svu našu pomoć. Motivisani jedno drugim, želju i upornost su iskazivali rečima: "Janku niko ne pomaže", kao i "Kad može Jovana mogu i ja", hrabro su se popeli na sam vrh Željina (1785 m.n.v.). Nakon takvog poduhvata su puni samopouzdanja krenuli nazad ka šumskoj kući, lagano i sa osmehom na licu, kao da pre toga nisu uradili jednu takvu odvažnu stvar kojom bi se ponosili mnogi iskusniji planinari.

Novogodišnji uspon na Željin penjemo već duži niz godina, ako se ne varam uspon je tradicija od 10-ak godina. Iz godine u godinu se menjao broj hrabrih i odvažnih koji su se usudili da krenu ka vrhu ove divne planine. Ova godina će ostati upamćena po najvećem broju učesnika. Preko 60 planinara je 5. januara krenulo put zavejanih vrhova Željina. Pored nas domaćina, u ovu avanturu su se upustili i dragi nam prijatelji iz PD "Ljukten" Trstenik i PD "Kablar" Čačak. Planinari čačanskog Kablara su zbog tehničkih problema malo kasnili na sam start ovogodišnjeg uspona.

Vrh Željina, ove godine je popelo 40-ak planinara, medju njima dosta mladih koje su predvodili Jovana (8) i Janko (7). Do samog vrha Željina nas je pratio i jedan pas, koga smo zvali Crni, zbog svog markantnog izgleda, ali on je junak jedne druge priče, priče koja govori o vernosti i ljubavi.

Da bi se ostvarili ciljevi, kao što je i osvajanje vrha Željina, mora se imati jaka želja i treba da se uloži veliki trud. Skoro mi je neko rekao da prevelika želja i trud može da sabotiraju put ka vrhu. Ali istina leži u tome, da bi ostvario uspeh ne smeš da sagoriš u prevelikoj želji, već moraš da, sa trudom i verom u sopstvene mogućnosti, vrh približiš sebi.

Do sledećeg uspona, zdravo danili!

pripremio:sipac

Eko klub Željin - Aleksandrovac, 2005-2013. godine
poslednja izmena 19.02.2016.