RSS novosti | zanimljivosti | mailing lista

Prvomajski uspon na Željin

Po linearnoj perspektivi, što su dalje od nas stvari izgledaju sve manje i manje, da bi na kraju završile kao jedna tačka na horizontu.

Po nostalgičnoj perspektivi, što su pojedine stvari dalje od nas, u našim očima su sve veće i veće. Tako je i sa Župom i svemu u njoj. Sa ove subjektivne udaljenosti Željin je najveća i najlepša planina na svetu. Zato je i trebalo vremena da se napiše ovaj tekst o prvomajskom usponu na Željin, trebalo je malo da se udaljim od Župe.

Dan za planinarenje je bio predivan. Dosta nasmejanih ljudi, lepo vreme i puni ranci hrane bili su sigurni znaci da će provod na Željinu biti odličan. Sastav ekipe raznovrstan po svim kriterijumima (rodni, starosni, kondicioni...), drugim rečima bilo je i žensko i muško, staro i mlado, sa jačom i slabijom kondicijom. Iako raznovrsni, društvo je delovalo homogeno, bez krajnjih ekstrema.


Početak uspona

Međusobno nepoznavanje nije uticalo na konverzaciju, priča i razgovor se odvijao u svim smerovima i pravcima. Veliku ulogu u prijatnoj komunikaciji imala je posebna atmosfera koju stvara mikroklima Željina, ali i mentalitet Župljana koji su uvek spremni za druženje, razgovor i po koju "reč" više. To najbolje može posvedočiti naš dragi prijatelj đakon Vukman, koji je naturalizovani, da ne kažem prizetovani, Župljanin. Vukman, koji je inače iz Prijepolja, lako se odomaćio u ŽupE, a uspon na Željin mu nije teško pao, jer ga je lepota Željina podsećala na rodni kraj koji se bezmalo mogao videti sa vr’a. Nadam se da mi ostali učesnici ovog prelepog marša neće zameriti što u ovom tekstu posebno izdvajam našeg dragog prijatelja, ipak je on bio najmarkantnija ličnost koja se tog prvog maja popela na vrh Željina.


Na vrhu (foto Aleksandar Pribaković)

Već sam napomenuo da je maršuta kretala sa prevoja Karaula, pa preko Babića, Smrečja do Rogavačke čuke (one desne kada se gleda iz Aleksandrovca), pa nazad opet do Smrečja, pa nad Bondžiće, podno Vranje Stene i na kraju do Mitrovog Polja. Nimalo laka tura za sve one koji nisu navikli da gutaju prašinu i blato po stazama i bogazama planinarskim.

Ako izuzmeo posečena stabla koja su se kao spomenici nastradaloj prirodi ređala kraj puta


Krajputaši

I šumskih "magistrala" koje su korišćene kao izgovor za nepotrebnu seču šuma,


Šumske “magistrale”

krajolik je bio fantastičan i omamljiv.







Lepote uz put

Pogled sa vr(h)a nije bio kao par meseci ranije kada se sa vrha Željina mogao videti dobar deo Srbije, ali nam je i ovakav pogled davao potrebnu satisfakciju za snagu uloženu da se domognemo vrha koji se nalazi na 1785 metara nad morem.


U daljini

Odluka da se doručak konzumira umesto kod Šumske kuće, na vrhu, je bio pun pogodak. Imali smo dovoljno vremena da se nakon obroka odmorimo na majskom suncu i svarimo obilan doručak.


Ki šarovi


Polazak nazad

Silazak je po pravilu bio lakši deo maršute, ili se bar tako činilo u početku. Zbog dužine staze i velikog nagiba pojedinih delova, mnoge je umor stigao pred sam kraj puta, neposredno ispred Mitrovog polja. Ipak taj sakupljeni umor samo je ulepšao ukus pasulja koji nas je spremno dočekao u odmaralištu Crvenog krsta u Mitrovom Polju.

Neki od nas su iskoristili nesvakidašnju priliku, da svoj umor utope u bazen koji se nalazi u okviru odmarališta. Nikada se nismo ranije u godini okupali na ovom bazenu. Divota!

Nakon poslednje okrepe ispred Zokijeve prodavnice, pokupili smo se u Buksnin minibus i krenuli nazad ka Čaršiji.


Završetak ture

I tako je to bilo.

P.S. Moram se posebno zahvaliti Raletu za odličnu organizaciju ovog izleta!!!!

pripremio:sipac

Eko klub Željin - Aleksandrovac, 2005-2013. godine
poslednja izmena 19.02.2016.